BEOGRAD – Da bi se zaštitila deca – koja su posebno osetljiva na efekte toplotnih talasa – UNICEF navodi šest preporuka za javne politike za vlade širom regiona
Oko polovine dece u Evropi i Centralnoj Aziji (92 miliona) izloženo je visokoj učestalosti toplotnih talasa pokazala je analiza najnovijih dostupnih podataka iz 50 zemalja. To je dvostruko više od globalnog proseka gde je svako četvrto dete izloženo visokoj učestalosti toplotnih talasa.
U izveštaju pod nazivom Pobedite vrućinu: zaštita dece od toplotnih talasa u Evropi i Centralnoj Aziji koju je UNICEF danas objavio napominje se da su deca posebno osetljiva na uticaje toplotnih talasa, što ih stavlja u rizik od teških bolesti, uključujući toplotni udar.
Odojčad i mala deca su u najvećem riziku tokom toplotnih talasa jer njihova unutrašnja temperatura raste znatno više i brže nego kod odraslih. Toplotni talasi takođe utiču na sposobnost dece da se koncentrišu i uče, čime se njihovo obrazovanje dovodi u rizik, navodi se u izveštaju.
Dok su deca na jedinstven način osetljiva na uticaj toplotnih talasa, većina odraslih toplotu doživljava drugačije, zbog čega je roditeljima i starateljima teško da prepoznaju opasne situacije ili simptome bolesti povezanih sa toplotom kod dece, čime se njihovo zdravlje dovodi u dodatni rizik. UNICEF u Srbiji je u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” priredio “Roditeljski vodič za jako toplo leto” sa uputstvima za roditelje kako da zaštite decu u uslovima visokih spoljnih temperatura. Vodič je dostupan na vebsajtu https://www.unicef.org/serbia/roditeljski-vodic-kroz-jako-toplo-leto.
„Zemlje širom Evrope i Centralne Azije osećaju toplotu klimatske krize, a zdravlje i blagostanje dece su pod najvećim udarom“, rekla je Ređina De Dominićis, direktorka Regionalne kancelarije UNICEF-a za Evropu i Centralnu Aziju.
„Polovina dece širom regiona je izložena visokoj učestalosti toplotnih talasa. Očekuje se da će do 2050. godine biti izložena sva deca. Mnoštvo negativnih implikacija na sadašnje i buduće zdravlje tako velikog udela dece u regionu mora biti katalizator za vlade da hitno investiraju u mere ublažavanja i prilagođavanja toplotnim talasima“, poručila je gospođa De Dominićis.
Poslednjih godina, toplotni talasi u Evropi i Centralnoj Aziji postali su sve učestaliji, bez znakova jenjavanja. Predviđa se da će u narednim godinama u celom regionu doći do još većeg porasta učestalosti toplotnih talasa. . Prema najdrastičnijem scenariju porasta globalne temperature od 1,7 stepeni Celzijusa, sva deca u Evropi i Centralnoj Aziji biće izložena visokoj učestalosti toplotnih talasa do 2050. godine, 81 procenat bi mogao biti izložen visokom trajanju toplotnih talasa, a 28 procenata visokom intenzitetu toplotnih talasa.
I Srbija se već suočava sa ozbiljnim uticajem klimatskih promena. Procene pokazuju da se zagreva više i brže od svetskog proseka. S obzirom na rezultate klimatskih modela i projekcija za Srbiju[1], u narednim decenijama očekuju se rekordno visoke temperature, što znači da postoje periodi temperatura iznad onih opasnih po zdravlje svih ljudi, a dece posebno (42°C pri vrednosti relativne vlažnosti od 50%).
Da bi se pomoglo u zaštiti dece, UNICEF poziva vlade širom Evrope i Centralne Azije da:
Uključe mere ublažavanja i prilagođavanja toplotnim talasima u Nacionalno utvrđene doprinose smanjenju gasova sa efektom staklene bašte, Nacionalne planove prilagođavanja klimatskim promenama, i planove za smanjenje i upravljanje rizicima od katastrofa, stavljajući decu u središte svih planova.
Ulažu u primarnu zdravstvenu zaštitu da bi se podržala prevencija, rano reagovanje, dijagnostikovanje i lečenje bolesti povezanih sa toplotom kod dece, između ostalog i kroz obuku zdravstvenih radnika, učitelja i nastavnika.
Ulažu u nacionalne sisteme za rano upozoravanje na klimatske događaje, sprovode lokalne procene uticaja na životnu sredinu i podržavaju inicijative za izgradnju otpornosti i pripravnosti u vanrednim situacijama.
Prilagode usluge u oblasti vodosnabdevanja, sanitacije i higijene, zdravstva, obrazovanja, ishrane, socijalne i dečije zaštite da bi mogle da se izbore sa uticajima toplotnih talasa.
Osiguraju adekvatna finansijska sredstva za za intervencija koje štite decu i njihove porodice od toplotnih talasa.
Pruže deci i mladima obrazovanje o klimatskim promenama i obuke za izgradnju zelenih veština.
Nauka pokazuje da su povišene temperature rezultat klimatskih promena. UNICEF apeluje na vlade širom Evrope i Centralne Azije da smanje emisije CO2 kako bi ograničile globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa i da udvostruče sredstva za prilagođavanje na klimatske promene do 2025. godine.
Napomene:
Regionalne procene se zasnivaju na analizi podataka iz 2020. godine, koji su najnoviji dostupni podaci.
Toplotni talas: Svaki period od 3 ili više dana kada je maksimalna temperatura svakog dana u gornjih 10% lokalnog 15-dnevnog proseka.
Visoka učestalost toplotnih talasa: Kada u proseku ima 4,5 ili više toplotnih talasa godišnje.
Visoko trajanje toplotnih talasa: Kada je prosečni toplotni talas trajao 4,7 dana ili duže.
Visok intenzitet toplotnih talasa: Kada je prosečni toplotni talas za 2 ili više stepeni Celzijusa iznad lokalnog 15-dnevnog proseka.
Prvi scenario za 2050. godinu: „scenario sa niskim emisijama gasova staklene bašte“ sa procenjenim zagrevanjem od 1,7 stepeni do 2050. godine. Ovo je utvrđeni scenario koji se koristi u klimatskom modeliranju i definisan je od strane IPCC-a kao „SSP1“.
Foto: Nemanja Pancic za UNICEF
