NOVI SAD – U prostorijama Društva književnika Vojovdine na Vidovdan predstavljena je prva knjiga Zorice Radetić Olakšanje praštanja i ujedno otvorena njena peta samostlan izložba slika. Događaj se zbio u oraganiziacji Kreativnog društva Panonija u saradnji sa DKV, a uz autorku govorili su recezent i urednik knjige mr Divna Bijelić, predsednica LIKUM-a Ljubica Amdžić i galerist Momir Ilić.
Knjiga Olakšanje opraštanja prvi je izdavački poduhvat Kreativnog društva Panonija, a tokom prestavljanja čitana je i priča Rasrkšće.
– Stilizujući i strukturišući rukopis Zorice Radetić osmislila sam novi književni oblik. Reč je o priči-pesmi, tekstu koji počinje kao priča, a u nastavku postaje pesma. Dakle, i priča i pesma u jednom intervalu. U nekoliko pesama poentalni završetak je dodatno oplemenjen intervencijama koje pojačavaju stilski i sadržajni efekat. Neke cele pesme pretvorene su sasvim u priče, jer sadržajno i kompozicijski su više odgovarale proznom izrazu – kaže Bijelićeva.
U vremenu surovosti, opšteg svetskog besnila, svetu provajdera neispitanih novih vrednosti, praštanje postaje sve važnije i važnije, napomenula je Bijelićeva u recenziji.
– Ima mnogo toga za oprostiti, nagomilalo se. I svaki dan se gomila. Znati praštati uskoro će postati i samo umeće života. A to znači, slobodnije rečeno, ali nikako metaforički: praštati znači preživeti. Osloboditi se stresa od svog neoprosta, i sebi i drugima oprostiti, jeste, pa i najvažniji kolosalni moto savremenog življenja. U suprotnom, bolest nepraštanja, postaje bolest tela. Duhovno prelazi u fizičko. Duša je važnija i trajnija. Oprostiti znači osigurati zdravo telo, koje je samo oklop u koji je smeštena naša duša i naša duhovnost. Ovo je jedan od najlepših naslova novijih knjiga koje imamo danas – Olakšanje pratašnja. Zorica Radetić je zaslužila ovim naslovom da uđe u javnu orbitu. Srećno joj praštanje i prva knjiga.
VOLELA BIH
Zorica Radetić
Volela bih da te imam kao pupoljak ruže
Jutarnju kapljicu rose obasjanu suncem
Koja se preliva u hiljade boja
Volela bih da te imam
Volela bih da upijam tvoje mirise kao što
Kapljica rose upija miris ruže. Volela bih
Da te upijam dok se ne istopim kao što se
Tope kapi rose obasjane suncem
Obasjaj me da se istopim
Da se sasvim istopim ja, volela bih
Volela bih da te imam u izobilju
Kao oblak kapi kiše, volela bih
Da si ta kap kiše koja pljušti iz oblaka
Nežno milujući me, ja volela bih
Volela bih da mogu da kažem sve ono što jesam
I što osećam, volela bih, iako za to ne postoje
Reči kojima se ti možeš izreći ili opisati
Volela bih da te imam dok naše duše plešu
Svoj beskrajni ples uz nebesku muziku
Volela bih
Ključne reči: mr Divna Bijelić
