NOVI SAD – Svake godine smanjuje se broj svršnih srednjoškolaca koji se upisuju na nastavničke smerove na fakultetima, ali ove upisne godine posebno je pažnju privukla vest da je na Fizičkom fakultetu u Beogradu za nastavnički smer Fizika prijavljen samo jedan jedini brucoš. I na Novosadskom univerzitetu situacija je slična, a kao mogući razlozi navode se opredeljenje za zanimanja koja su isplativija, sa kojima se lako može naći zaposlenje, ali i višedecenijsko urušavanje statusa prosvetnih radnika. video icon
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, na smeru Srpski jezik i književnost, prijavljeno je samo 20 studenata, a ukupno smer prima njih 60. Zato se za studije psihologije prijavilo višestruko više kandidata – 325. Prijemni na Fakultetu tehničkih nauka polagalo je gotovo tri hiljade svršenih srednjoškolaca. O tome na koji će se smer upisati, najčešće odlučuje kasnija mogućnost zaposlenja, kažu studenti.
Na Novosadskom univerzitetu ocenjuju da broj prijavljenih na pojedinim nastavničkim smerovima nije premali, kao na primer na Prirodno-matematičkom fakultetu, gde se na smeru za profesora geografije prijavilo jedanestoro, na hemiji 23, na smeru fizike njih 15.
„Fizika se tradicionalno spominje kao fakultet koji na nastavničkom smeru ima malo prijavljenih studenata. Za to postoji objektivan razlog, fizika je teška nauka. Mi u šali kažemo da nastavnik fizike i fizičkog ima istu platu, tako da je normalno da će fizičari onda svoje interesovanje i težnje da usmere možda ne neku nauku ili industriju“, kaže prorektor za nastavu i studentske aktivnosti Univerziteta u Novom Sadu, dr Đorđe Herceg.
Odavno je prevaziđen sistem u kojem je važilo pravilo da posle završenog fakulteta sasvim sigurno sledi zaposlenje. Moderno doba nametnulo je nove principe.
„Svedoci smo da sada IT industrija brzo raste, ali neke grane i brzo padaju. Ono što je do juče bilo aktuelno, danas možda više nije, možda ono što danas učite na fakultetu za pet godina više neće biti aktuelno. Tako da se traži jedna druga vrsta inteligencije, neke preduzetničke inteligencije,“ dodaje prorektor Herceg.
Očekivanje da će škole u Srbiji ostati bez nastavnika matematike, fizike, srpskog jezika, zvuči alarmantno, a statistika koja na to ukazuje već godinama, možda je i poslednja opomena da su školastvo i status prosvetnih radnika jedno od gorućih pitanja. Ukoliko želimo da buduće generacije ima ko da uči.
RTV (Ilijana Berber)
