BANJA LUKA – Ministarstvo spoljnih poslova u Savetu ministara BiH odbilo je da prosledi pismo srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović generalnom sekretaru UN Antoniu Guteresu, kojim traži da se institucijama BiH i njoj lično dostavi odluka o imenovanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH.
Cvijanović je tim povodom ministru Elmedinu Konakoviću i svim drugim u MIP-u poručila da treba da im bude jasno da, kako je navela, „ilegalnim blokadama neće sprečiti da iskomuniciramo naše stavove i njihove uzurpatorske namere kada je reč o zajedničkim institucijama.
„Razumem njihov strah od odgovora iz UN na moj zahtev da nam dostave odluku Saveta bezbednosti o imenovanju Kristijana Šmita za visokog predstavnika u skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma“, saopšteno je iz Kabineta Cvijanović u subotu.
Ali njihov strah je njihova stvar, ističe se u saopštenju i dodaje da, baš kao što je i njihova obaveza da izvršavaju svoje zakonske dužnosti prema svim, a ne samo pojedinim članovima Predsedništva BiH.
Nastavi li MIP sa ovim destruktivnim praksama koje dodatno urušavaju kredibilitet i ugled zajedničkih institucija, Cvijanovićeva je istakla da će najveću štetu pretrpeti BiH, ali i oni koji takve prakse sprovode.
Ambasadorka BiH u Francuskoj Bojana Kondić Panić je ocenila da je MIP BiH na taj način prekoračilo svoja ovlašćenja.
Kondić Panić je gostujući u Jutarnjem programu RTRS naglasila da je Ministarstvo bilo dužno da prosledi pismo Cvijanović, a ne da se, kako je kazala, bavi cenzurom.
„MIP je tehnički organ i nikako se ne bavi osmišljavanjem spoljne politike. Nezamislivo je da jedan ministar ne poštuje volju Predsedništva. Ovde se radi o zloupotrebi položaja, šalje se jedna ružna poruka srpskim diplomatama i nama ambasadorima. Ako smo videli da se dopis bošnjačkog člana Predsendištva BiH Denisa Bećirovića šalje, a dopis srpskog člana Predsedništva BiH se dovodi u pitanje, to govori o tome da je srpski narod u nezavidnoj poziciji“, navela je Kondić Panić.
Očigledno je, istakla je, da ministru inostranih poslova u Savetu ministara Elmedinu Konakoviću smeta stav Cvijanovićeve o Kristijanu Šmitu, inače bi pismo došlo tamo gde je trebalo da dođe“.
„Takav upit bi možda doveo do smirivanja tenzija i rešavanja mučne situacija u BiH i zaista ne vidimo razlog zašto bi to bilo kome smetalo. Trebalo bi da bude suprotno, odnosno da se prihvati i da dobijemo odgovor“, navela je Kondić Panić.
Dodala je da se, kada je reč o situaciji u BiH, i u Francuskoj i na nivou Evropske unije mogu čuti poruke da „nećemo biti kredibilan partner nikome, pa ni EU, dok se unutrašnji faktori u BiH ne dogovore i ne postignu konsenzus“.
„Drago mi je da je Republika Srpska i u ovom slučaju pokazala zrelost i odgovornost. Jedino dogovorom, konsenzusom i dijalogom unutrašnjih faktora možemo doći do rešenja, a nikako nametanjem“, zaključila je Kondić Panić.
Šmit nije priznat u Republici Srpskoj kao visoki predstavnik jer nije imenovan za u Savetu bezbednosti UN, kako je to predviđeno Aneksom Dejtonskog mirovnog sporazuma.
Cvijanović je pismo Guterešu uputila prošle sedmice kao srpski član i predsedavajuća Predsedništva BiH.
Po rotirajućem principu Cvijanovićevu je na poziciji predsedavajućeg Predsedništva u nedelju zamenio hrvatski član Željko Komšić, koji je i na poslednjim izborima u to najviše državo telo BIH izabran glasovima Bošnjaka.
Tanjug
