NOVI SAD – Tokom aprila u NATO bombardovanju SR Jugoslavije 1999. godine, Novi Sad je izgubio sva tri mosta – početkom meseca Varadinski most i Most slobode, a poslednji, Žeželjev, srušen je 26. aprila. Novi Sad je bombardovan tri meseca, od prvog do poslednjeg dana, povređeno je 50 ljudi, a ubijena su dva civila. Zvaničnih podataka o broju poginulih vojnika i policajaca nema. Novosađani i 24 godine kasnije sa tugom i gorčinom govore o svojim mostovima.
Sećaju se Novosađani i mostova, ali već četvrt veka i Olega Nasova, koji je tog prvog aprila išao na posao, kada ga je u pet sati i pet minuta na Varadinskom mostu ubila NATO bomba, tri meseca pre nego što će postati tata.
„Sve su stvari rađene kao da neko želi da nas ponizi. Nama su prvi, nama najdraži most, porušili na svetski Dan šale. Na keju se okupilo toliko ljudi, koliko se ne okupi na najčuvenijim derbijima. Svi su izašli da se uvere u to i da odaju počast mostu“, kaže foto-reporter Darko Dozet.
Jela Milišić Novaković iz Kluba ljubitelja Dunava „Panonski mornar“, ističe da nije bilo Novosađanina koji nije plakao za mostom.
Tada nisu ni slutili da će već nakon dva dana, u 19.50, NATO uništiti i drugi, Most slobode. Povređeno je sedmoro, a ljude iz Dunava izvlačili su alasi. Njih devetoro, među njima i Kristiana Lotreana, spasao je Velimir Todorović.
„Okrenuo je čamac u tom veoma strašnom momentu i došao i pomogao nam da siđemo, jer smo ostali zaglavljeni, nas četvoro, petoro sa jedne strane. Kako se most urušio, mogao sam da se spustim dole u vodu i to smo svi uradili“, priseća se Lotrean.
Najprkosniji je bio Žeželjev most. Zasipan je NATO projektilima čak pet puta, što su mnogi Novosađani nemo gledali, da bi ga u noći 26. aprila u 1.20 sa njih šest konačno i srušili.
„Neverica, tuga, razočarenje. Uvideli smo da mostovi nisu obične betonske građevine i da daju dušu“, napominje Darko Dozet.
Skela kao jedino prevozno sredstvo
Rušenjem mostova, Sremci su ostali bez vode i gasa, a hiljade ljudi u senci dima iz rafinerije, bombardovane 12 puta sa više od 250 projektila, čekalo je u redu za prevoz.
„Bilo je strašno gledati i tu skelu. Bolesnike iz Kamenice su prevozili. Bilo je čak i mrtvačkih sanduka. Ljudi su dolazili na posao. Bilo je puno čamaca, cela obala je bila puna, jer nije bilo drugog prevoza“, kaže Jela Milišić Novaković.
Tek 2003. godine uklonjenje su ruševine mostova iz Dunava, kada je posto i plovan, a „Panonska vila“ ostala je ranjena 19 godina, jer je treći most obnovljen tek 2018.
Kristian Lotrean kaže da se osećao ranjeno. „Imao sam utisak da smo spušteni na mnogo niži nivo nego što je čovek. I ta nepravda naravno boli i sad“, dodaje Lotrean.
Đavolja kandila nisu srušila samo mostove, grad je pretrpeo veliku materijalnu i ekološku štetu, a na samom kraju rata, NATO je uz Olega ubio i još jednog civila – Milana Bajića iz naselja Šangaj na kućnom pragu.
RTS
Foto: Jaroslav Pap
