NOVI SAD – Predsednik Republike u junu mesecu izađe u javnost sa podatkom kolika će biti minimalna zarada od januara sledeće godine. Vlada Republike Srbije čeka da se sindikati i poslodavci ne dogovore (kao da Vlada – država ne zapošljava ljude, a u stvari je najveći poslodavac u Srbiji), a onda donesu odluku o iznosu minimalne zarade (u visini one koju je predsednik u junu najavio). Minimalna zarada kao i prosečna, nikad veće. Ide nam dobro na svim poljima. Zašto se onda bunimo mi iz sindikata i već nekoliko godina nismo saglasni sa iznosom minimalne zarade?
– Zato što je u dogovoru sa Vladom i poslodavcima, minimalna zarada trebala da pokriva iznos minmalne potrošačke korpe za tročlanu porodicu još od prošle godine. Iako je i ta korpa oskudna i nedovoljna za život, ni to se nije ispoštovalo.
– Trenutni iznos koji je najavio predsednik bilo bi povećanje od 14% ili oko 40.000,00 dinara. Minimalna potrošačka korpa iz maja meseca 2022. godine je 42.000,00 dinara. Po računici stručne službe Saveza samostalnih sindikata Srbije, ta korpa je u junu bila 52.000,00 dinara. Da ne govorimo da se poskupljenja tek očekuju, a da će se minimalna zarada koju donese Vlada 15.septembra primenjivati tek od sledeće godine. Znamo svi da se tek očekuje veći inflatorni udar. Korektan predlog našeg pregovaračkog tima bio je da povećanje ide u dva koraka. Prvo povećanje minimalne zarade odmah u septembru u visini predloženog iznosa, a od Nove godine, kada se bude znalo kolika je inflacija, za toliko da se donese novo povećanje.
– Poslodavci bi pristali na svako povećanje koje njih neće koštati ništa. Preko povećanja neoporezivog dela zarade i smanjenja poreza i doprinosa, sve bi prevalili na državu. Strašno je to što svi poslodavci priznaju da je ta zarada nedovoljna i da bi trebalo da država nadoknadi razliku. Strašno prizanje da u Srbiji možete biti socijalni slučaj čak i ako ste zaposleni.
– Minimalna zarada se povećava nominalno, ali realno kupovna moć zaposlenih opada i sve manje mogu priuštiti sebi i porodicama. Da ne govorimo o iznosima zarada koje ne spadaju u minimalnu, koje su stopirane blokiranjem kolektivnih ugovora. Svako povećanje minimalne zarade dovodi do kompresije zarade, tako da postoji opasnost da u dogledno vreme većina zaposlenih ima samo minimalnu zaradu, iako bi ona trebala da bude izuzetak (ukoliko se pojave problemi u funkcionisanju preduzeća).
Na kraju, u borbi za ljude, životnu sredinu i profit, trebalo bi da bude naveden redosled ako želimo da sačuvamo biološki potencijal nacije, sprečimo egzodus naših građana i ostavimo budućim generacijama Srbiju koja će biti bolje mesto za život nego danas. Na žalost istina je da u praksi nije tako i da je bitan samo profit.
Zbog svega gore navedenog, Savez samostalnih sindikata Srbije će odlučiti na koji način će iskazati nezadovoljstvo i pozvati članstvo na akciju. Vreme je da se teret ovih teških vremena u kojima živimo pravednije raspodeli. Očekujemo jedinstvo i solidarnost svih naših članova, ali i ostalih građana, u borbi za zarade od kojih se može živeti životom dostojnim čoveka.
Predsednik Gradskog veća SSSNS i opština
Vladimir Gvozdenović
