NOVI SAD – Ova priča nastala je u okviru programa podrške javnom zagovaranju „Istraži – Osnaži“, koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Trag fondacija. Sa željom da podstakne građanski aktivizam, program „Istraži – Osnaži“ osmišljen je tako da motiviše građane da istraže pravne mogućnosti za poboljšanje omladinskih, socijalnih i ekoloških politika i osnaže celu zajednicu da od lokalne samouprave zahteva promene na bolje.
Da li je za nas zdrav čovek onaj koji nije bolestan ili pak razumemo zdravlje onako kako ga definiše Svetska zdravstvena organizacija, kao „stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja“? Čak i ako posmatramo zdravlje samo kao odsustvo bolesti, da li se to odnosi i na ljude koji se bore sa problemima mentalnog zdravlja? U preopterećenom zdravstvenom sistemu, naročito nakon dve godine pandemije, prioritet se retko daje stanjima i bolestima čiji simptomi nisu već na prvi pogled uočljivi. Upravo stoga ljudi sa psihičkim i emotivnim problemima ostaju nevidljivi za zdravstveni sistem, a usled nerazumevanja i izolacije, i za društvo.
Centar „Srce“ iz Novog Sada već decenijama se bori da ove tabu teme izvede na videlo i o njima započne otvoren i pre svega konstruktivan razgovor. Od svog osnivanja 1991. godine, ova organizacija bavi se prevencijom samoubistva i pružanjem emotivne podrške, no i ističu da ih i danas, podjednako kao prvog dana, obeshrabruje kada naiđu na nekog ko dugo i usamljenički podnosi svoj teret. „Ljudi nam se obraćaju u momentu kad su već duboko zagazili u problem, a istina je da ne mora da dođe dotle. Ako obrazuješ mlade ljude o problemima mentalnog zdravlja, stvaraš buduće društvo koje će biti informisanije i osetljivije kada je ova tema u pitanju. Stvaraš ljude koji će umeti da prepoznaju čoveka koji se bori sa psihičkim problemima i da ga prihvate sa razumevanjem i saosećanjem koje zaslužuje. Sa druge strane, kad pružiš stručnu pomoć mladom čoveku kom je to potrebno, a čije se psihičko biće tek formira, ti pomažeš da on oblikuje način na koji se suočava sa daljim teskobama i krizama u životu“, ističe Slavica Ranisavljev Kovačev, direktorka Centra.
Prevencija i edukacija jesu i dalje najbolji način da se sistem postepeno, no ipak osetno poboljša. Upravo zato je, u okviru programa „Istraži – Osnaži“, Centar „Srce“ pokrenuo projekat „Snaga zajedništva“, koji je usmeren isključivo na mlade. Ciljevi projekta su konkretni: da se unapredi pevencija razvoja mentalnih poremećaja, da se usmerenije prate rizične grupe, da se podrži zdravstveni sektor i da se ljudi sa mentalnim poremećajima bolje uklope u društvo. Jedan od glavnih problema sa kojim se mladi suočavaju kada je u pitanju psihičko zdravlje jeste nepristupačnost zdravstvenih usluga: „Ustanove koje se bave mentalnim zdravljem nemaju dovoljno kapaciteta da obuhvate sve one kojima je lečenje potrebno. Na pregled kod psihijatara i psihologa se čeka jako dugo, a neretko i ne dođe do termina. Usluga je često ograničena samo na one slučajeve kojima je potrebna psihijatrijska pomoć i terapija koja uključuje lekove, što zapravo ne pokriva većinu mladih kojima je stručna podrška potrebna. Sa druge strane, i ona pomoć koja postoji, ne koristi se, jer mladi ne znaju kome i kako da se obrate ili je procedura isuviše komplikovana. Dakle, kada neko kome je teško konačno preduzme prvi korak, ubrzo shvati da ga u stvari čeka još pet koraka. Stoga većina ovih mladih svoje probleme rešava mimo radara sistema.“ To potvrđuju i rezultati istraživanja koje je „Srce“ sprovelo u sklopu programa „Snaga zajedništva“. Naime, od 130 anketiranih mladih sa mentalnim problemima, njih 68% nikada nije posetilo psihijatra, 51% nikada nije posetio psihologa, a 55% nikada nije posetilo psihoterapeuta.
Nije lako priznati sebi da ti je pomoć potrebna, a naročito nije lako javno je potražiti. Stoga bi sve nakon toga moralo da ide lakše. Zdravstveni sistem, obrazovne institucije, civilna udruženja, mediji, okruženje i porodica morali bi da pokažu empatiju i preduzmu konkretne mere da se onima u nevolji pomogne. Baš zato su aktivisti „Srca“ kreirali niz preporuka i predloga koji bi unapredili tretman mentalnog zdravlja mladih. Ključ leži u boljoj saradnji različitih sektora i postavljanja tela koje bi moglo da koordiniše svu podršku koju zdravstveni sistem pruža. Njihov predlog odnosi se ne samo na povećanje broja zaposlenih u nadležnim institucijama, već i na otvaranje centara za mentalno zdravlje u različitim gradovima. O tome da li su nadležni spremni da započnu neke značajne promene, Slavica ističe: „Ljudi koji donose odluke prepoznaju da postoji problem u načinu na koji se tretira mentalno zdravlje, ali ne smatraju to prioritetom. Zato mi želimo da izvršimo uticaj na njih da zaista uvide koliko je ovo pitanje urgentno.“
No, institucije nisu jedine odgovorne, već je potrebna udružena podrška okruženja, nastavnika, profesora, sportskih trenera, ali i vršnjaka, koji bi mogli da na vreme prepoznaju problem, razgovaraju sa mladima i upute ih na prava vrata. No, kako možemo pomoći drugome ili imati razumevanja za nešto o čemu ni sami ne znamo ništa? Stoga Centar ističe ogroman značaj edukacije svakog segmenta društva. Razgovor o mentalnom zdravlju treba da se povede u medijima, u školama, na univerzitetima, kod kuće, jednom rečju – svuda.
I iako je ovo pitanje isuviše složeno za jedan projekat, možda njegovo rešavanje može započeti jednostavno. Naime, posle trideset godina rada, aktivisti „Srca“ svaki poziv i dalje počinju sa dve rečenice. „Ja te slušam.“ i „Ja sam tu za tebe.“ Jer svi, a mladi ponajviše, treba da znaju da nisu nevidljivi. A da bi se to promenilo, celo društvo mora da otvori oči i izoštri pogled za probleme koji možda nisu tako očigledni, ali su itekako stvarni.
