NOVI SAD – Na našim njivama aktuelna je prihrana pšenice i priprema za setvu šećerne repe. Samo na osnovu dobrog uzorkovanja i dobre analize može da se da prava preporuka za prihranjivanje pšenice, ječma i uljane repice“ kaže profesor Branko Marinković.
rva prihrana je u toku ili pri kraju, zavisno od toga za koje se azotno đubrivo proizvođač odlučio. Ako bi u martu bilo ozbiljnijeg mraza imali bi probleme kod pšenice kaže Marinković i dodaje da treba da vodimo računa kada i koliko treba dodati azota a bolje ga je dodati pred setvu, u jesen, jer se tada biljka optimalno razvija.
„Pšenica je ove godine daleko lošije razvijena u odnosu na prethodnu i nije prošla drugu fazu kaljenja. Vremenski uslovi su nam išli na ruku, bilo je manjih oštećenja listova od samo nekoiliko dana mrazeva.
Kod šećerne repe nikako ne treba ići sa prihranjivanjem, već posejati optimalnu gustinu, uraditi 1-2 međuredna kultuviranja, voditi računa o borbi protiv korova, primeni herbicida u najmanjim potrebnim količinama kako bi se sačuvalo zemljište“, kaže Marinković.
