Prema podacima iz Privredne komore Srbije, dve trećine proizvoda plasirano je na tržište Evropske unije, a značajan deo izvezen je i u zemlje regiona Zapadnog Balkana.
Domaća ekonomija je u prošloj godini pokazala spremnost da odreaguje na promene, te je postignuta fleksibilnost i dobri rezultati, kazao je Igor Kronja iz Privredne komore Srbije.
On je za RTS naveo da su najznačajnija izvozna tržišta bila Nemačka, Italija, Rumunija, Mađarska i Bosna i Hercegovina.
Prema njegovim rečima, i struktura izvoza je značajno promenjena, jer su prilivom stranih investicija u Srbiju došle i nove tehnologije koje su primenjene kroz auto, avio, elektro i hemijsku industriju.
Kronja je istakao i da je Srbija ostvarila suficit od januara do oktobra prošle godine u iznosu od oko milijardu evra u domenu usluga, gde dominira IT sektor.
Međutim, iz Privredne komore ukazuju da je uz izvoz, rastao i uvoz, a u najvećoj meri eneregenta, posebno naftnih derivata kojima je cena skočila, pošto je Srbija energetski zavisna zemlja.
Takođe, kako navode, uvozili smo i različite sirovine, repromaterijale i mašine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-oktobar 2021. godine iznosila je oko 40,6 milijardi evra, od čega je izvoz robe bio u vrednosti od 17,6 milijardi, a uvoz oko 23 milijarde, te je deficit iznosio oko 5,3 milijarde evra.
Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine, 35,1 odsto, sledi Beogradski region sa 23,8 procenata, te Region Šumadije i Zapadne Srbije – 22,0 odsto i Region Južne i Istočne Srbije sa 19,0 procenata.
Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region sa čak 45,5 odsto, zatim Vojvodina oko 30 procenata, te Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 14,0 odsto i Region Južne i Istočne Srbije sa oko deset procenata učešća u uvozu.
RTV (Branka Dragović Savić)