SOMBOR – Koliko ume da bude snažna ljubav prema otadžbini govori primer devetnaestogodišnje Reke Zaboš, koja se nalazi na služenju dobrovoljnog vojnog roka u Prvom centru za obuku u garnizonu Sombor – kasarni „Aerodrom“. I ako joj je maternji jezik mađarski, jer je odrasla u multinacionalnoj i multikonfesionalnoj sredini kakva je Vojvodina, uspešno je savladala srpski jezik kako bi bila vojnik i savladala vojničku terminologiju.video icon
To što nije znala srpski jezik, jer joj je mađarski maternji na kojem je završila osnovnu i srednju školu, za Reku Zaboš iz Gunaroša kod Bačke Topole nije bila prepreka da se prijavi za dobrovoljno služenje vojnog roka, nauči srpski jezik, uzme pušku i s ponosom obuče srpsku vojnu uniformu.
„Ja sam patriota, imam 19 godina i došla sam ovde da naučim srpski jezik bolje i da budem profesionalni vojnik. Najteži mi je bio srpski jezik zato što slabo pričam još uvek, ali mnogo bolje iz dana u dan. Verujem da će biti još bolje, samo mi treba vremena. Vežbala sam jako puno uz čitanje knjiga, a gledala sam i srpske serije. Drugari su jako ponosni na mene. Želim da ostanem u Srbiji, želim da živim ovde, a znam da će sve biti bolje“, kaže Reka Zaboš, vojnik u Prvom centru za obuku u garnizonu Sombor, kasarna „Aerodrom“.
Interesovanje za vojnu profesiju Reka kaže da je imala od malena, a da bi je primili na obuku smršala je 25 kilograma,a sve to zbog ljubavi prema Srbiji, državi u kojoj je rođena.
„Svako jutro imamo vežbanje, pa doručak, pa dalji trening i vežbe. Kada je obuka svakog dana mi idemo na teren i to najviše volim. Nije lako, ali je jako interesantno. Ovde u Somboru sam mesec i po dana a onda sledi prekomanda. Gađanje mi je najinteresantnije, a ja jako volim da idem na teren i na strelište. Meni se sve ovde sviđa, jer smo u jakoj lepoj jedinici, a svi se trudimo, kasarna je jako lepa, a starešine su odlične“, ističe Reka Zaboš.
Kolege i nadređeni imaju samo reči hvale za posvećenost Reke pri svakom zadatku za vojnu obuku.
„Vojnik Reka Zaboš se odlično snašla u prvoj fazi obučavanja vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka. Iznenadio sam se sa kojom je ona motivacijom došla ovde i nastrojena patriotizmom. U početku mi nije bilo sve najjasnije, jer se pojavio vojnik koji ne zna srpski jezik, a to je za mene bio još veći izazov da je naučim. Kolektiv je odlično prihvatio, ona se odlično snašla. Moram da priznam da u izvršavanju zadataka nema nikakvih problema. Jedini problem je bio u vezi vojne terminologije, jer je slabo poznavala srpski jezik, pa je tu bilo malo problema oko savladavanja stručne terminologije. Naravno uz pomoć svih nas komandira, ali i vojnika i kolektiva ona je i to uspela odlično da savlada“, kaže Stefan Azarić, potporučnik, komandir voda u Prvom vojnom centru za obuku u Somboru.
Reka Zaboš je jedinstven primer šta znači rodoljublje, i ako po nacionalnosti nije Srpkinja za nju je Srbija jedina otadžbina za koju će se ako zatreba boriti, a na tom životnom putu ima značajnu podršku majke i brata.
RTV (Vesna Milanović Simičić)
Foto: RTV
