Grubeša je u izjavi za Radio Slobodnu Evropu izjavio da je to ministarstvo organ veze u međunarodnoj pravnoj pomoći i da je njihova „obaveza da zamolnice institucija BiH, u ovom slučaju Tužilaštva BiH, prosledi nadležnim telima druge države“.
O detaljima i eventualnim daljim postupcima, Ministarstvo pravde BiH, kako navodi, „niti može, niti ima uvid da bilo šta komentariše“.
Iz Tužilaštva BiH nisu se oglašavali o ovoj molbi koju su uputili Hrvatskoj, a na telefonske pozive RSE nisu odgovarali.
MUP RS nije obavešten o poslatoj zamolnici, rekla je za RSE portparolka Mirna Miljanović i dodala da, po zakonu, Tužilaštvo BiH o tome nije ni moralo da ih obavesti.
„MUP RS je od 1996. godine do 2010. godine podneo deset izveštaja za ratne zločine koji su počinjeni nad civilnim stanovništvom u BiH. Reč je o vojnim akcijama koje je sprovodila Hrvatska, potvrdila je Miljanović.
CJB Banjaluka je, naime, 7. septembra 2007. godine Okružnom tužilaštvu Banjaluka podneo Izveštaj protiv „devet identifikovanih i drugih neidentifikovanih lica“, pripadnika Vojske i MUP-a Republike Hrvatske, zbog postojanja osnova sumnje da su tokom akcije počinili ratni zločin protiv civilnog stanovništva, ratnih zarobljenika i povrede zakona ili običaja rata.
Kako se navodi u zvaničnom saopštenju MUP-a RS, osumnjičeni su „planirali, pokrenuli, naredili, učinili i podstrekavali napade na civilno stanovništvo, naselja, osobe onesposobljene za borbu, na području oblasti zapadne Slavonije i opštine Gradiška“.
U akciji u maju 1995. godine u Hrvatsku je ponovo integrisan deo zapadne Slavonije koji delom graniči sa BiH.
Tanjug
