BEOGRAD – Kao ključni predstavnik sajamske industrije ovog dela Evrope, najveći globalni praznik izložbene i sajamske industrije Beogradski sajam obeležava u znaku globalno priznate humanitarne i vakcinalne aktivnosti, ali i grčevito iščekujući povratak vlastitoj delatnosti Global Exhibition Day – Svetski dan sajamske industrije – obeležava se pod pokroviteljstvom Međunarodne unije sajmova (UFI) svake prve srede u junu, već šestu godinu zaredom.
I GED 2021, a ove godine se događa 2. juna, Beogradski sajam dočekuje pod teretom posledica i okolnosti nametnutih pandemijom koronavirusa, globalnog neprijatelja koji je poremetio sve tokove civilizacije pa i sve vidove privrede, industrije i međunarodnih odnosa i komunikacija. U tom kontekstu, zbog svog karaktera, i na svim svetskim meridijanima, upravo je sajamska industrija jedna od najvećih i najočiglednijih žrtava tektonskih poremećaja uslovljenih ovom pošašću.
Polazeći od izuzetne uloge koju sajamske manifestacije igraju u pokretanju ekonomija širom sveta, ali i imajući u vidu često katastrofalne i potencijalno trajne efekte koje je pandemija “kovid-19” imala na globalnu ekonomiju u gotovo svim poslovnim sektorima i regionima, najveća svetska krovna organizacija sajmova UFI insistira da i GED 2021. bude prigodan povod za afirmaciju nove uloge njenih članova – ponovnog povezivanja, oporavka i obnove zajednica i promocije uticaja sajamskih priredbi na lokalne ekonomije, kako u podršci rada preduzeća, tako i povezivanju ljudi širom sveta. I sve to istovremeno motivišući i ulivajući poverenje svima da učestvuju u sajamskim događajima koji u jednakoj meri daju prednost bezbednosti i uspehu.
Snaga ove poruke potiče od činjenice da UFI godišnje pokrije blizu 32.000 sajamskih priredbi, na kojima proizvode i usluge predstavi 4,5 miliona kompanija i koje privuku preko 303 miliona posetilaca. Svi ti izlagači i posetioci svake godine na izložbe troše oko 116 milijardi evra, čineći ih značajnom globalnom industrijom. Sa preko 680.000 ljudi zaposlenih sa punim i hiljadama drugih sa skraćenim radnim vremenom, sajamska industrija direktno i indirektno podržava još 3,2 miliona radnih mesta sa takođe punim radnim vremenom. Ukupna poslovna prodaja, uključujući direktnu, indirektnu i indukovanu, iznosi 275 milijardi evra.
Kao oslonac sajamske industrije u ovom delu Evrope, pa čak i dobitnik UFI nagrade za najkreativniju aktivnost 2019. godine, Beogradski sajam je u vrtlog “kovida-19”, ali i na ivicu vlastite poslovne egzistencije, dospeo upravo u vreme kada je trebalo da potvrdi i uspešan start tekuće i sjajne rezultate prethodne poslovne godine. Tako je baš sa početkom terora koronavirusa 2020. obelodanjeno da je poslovna 2019. godina Beogradskog sajma bila najuspešnija u poslednjoj deceniji, prihodi su u odnosu na 2018. bili porasli za 12,5%, broj izlagača iz čak 55 zemalja porastao je za 10%, najviše u poslednjih pet godina, a broj posetilaca za 5,5%. Gotovo istovremeno, i upravo kad je rad Sajma blokiran, krajem marta 2020, Analiza ekonomskog uticaja poslovanja Beogradskog sajma na nacionalnu ekonomiju za 2019. godinu, koju je izradio Ekonomski institut, pokazala je da su ukupni efekti poslovanja Beogradskog sajma u 2019. godini procenjeni na 14,4 milijardi dinara vrednosti prodate robe i usluga, 4,3 milijarde dinara bruto dodate vrednosti, 1.961 generisano novo radno mesto i 2,8 milijardi dinara ukupnih poreskih prihoda. Pokazalo se da se svaki dinar zarađen pod kupolom Beogradskog sajma u ekonomiji dalje uvećava za još 2,48 puta, a na nivou kompanije, kao izolovanog privrednog društva, to je čak 9,1 puta (što je 15-20 odsto bolje od svetskog sajamskog proseka). U pogledu zaposlenosti, istraživanje je pokazalo da je svaki zaposleni zbog sajamske aktivnosti u 2019. proizvodio u ekonomiji, bilo indirektno ili indukovano, još jedno radno mesto, a u slučaju izolovanog preduzeća Beogradski sajam, “multiplikator” kaže da je svaki njegov zaposleni u 2019. stvarao približno čak jedanaest radnih mesta. Konačno, procenjeno je da su samo događaji Beogradskog sajma privukli u Beograd više od gotovo 70 hiljada stranih i 24 hiljade domaćih gostiju, koji su zajedno ostvarili potrošnju od oko 1,3 milijarde dinara.
Ovogodišnji 2. jun, Svetski dan sajamske industrije, za Beogradski sajam je prilika da bivše i buduće partnere, saradnike, klijente i posetioce podseti na dubinu poslovne agonije izazvane pandemijom i na veličinu vlastite bezgranične društvene odgovornosti, ispunjene opštepoznatim dobrotvornim i humanitarnim radom zapaženim i visoko vrednovanim i na planetarnom nivou. Iako onemogućen da ispuni svoju osnovnu društvenu i privredno misiju, da privređuje i za sebe i za druge, Beogradski sajam je sve svoje kapacitete i resurse nesebično stavio na raspolaganje za borbu protiv te iste pandemije i tako doprineo zajedničkom društvenom i privrednom razvoju i prosperitetu.
Odlaskom korone i povratkom sveta i u svet, Beogradski sajam će nastaviti da svojim izložbenim programima doprinosi ekonomskom i socijalnom razvoju na lokalnom, državnom, regionalnom i globalnom nivou – podržavanjem rasta produktivnosti, stvaranjem novih radnih mesta, posebno u okviru sajamske i turističke industrije, pospešivanjem ekonomskog i infrastrukturnog razvoja, privlačenjem investicija u zemlju…
Svetski dan sajmova je odličan povod da se i Beogradskom sajmu omoguće uslovi da se konačno vrati samome sebi. A slediće ga ceo svet, jer sve(t) počinje našim susretom.
