NOVI SAD –Niko mi nije stradao u Jasenovcu. Ali, u šestom razredu osnovne škole išli smo na ekskurziju u Jasenovac. Tamo smo gledali autentičan arhivski film koji je prikazao svu strahotu tog logora i nije bilo jednostavno posle izbaciti taj užas iz sebe. Film „Dara iz Jasenovca“ reditelja Predraga Antonijevića i scenariste Nataše Drakulić, u našem već duboko podeljenom društvu, izazvao je oprečne reakcije.
Uz one koji su uz „Daru“ plakali i videli opomenu da se ratne strahote ne ponavljaju, da je to film protiv ustaštva, bilo je i mnogih koji su u filmu pročitali poziv na mržnju prema Hrvatima. Deo javnosti u svojim osvrtima na to ostvarenje bavio se i slabostima dela Predraga Gage Antonijevića, te političkim, odnosno propagadnim motivima za taj naslov. Oni koji pažljivije prate jugoslovenski film znaju da je bilo oko 20 ostvarenja na temu koncentracionih logora i nacističkih zatvora. Jesmo li spremni na pitanja umetničkog svedočenja o logorima punim civilnih žrtava u ime nacije i vere? Imamo li problem sa kulturom sećanja?
RTV
