BEOGRAD – Kako je Japan uskladio jaku ekonomiju sa brigom o životnoj sredini? Šta Srbija treba da uradi na putu zelenog modela razvoja? Kako “zeleni dogovor” utiče na region i EU? Prema Zelenom dogovoru, Evropska Unija je postavila cilj da svoju ekonomiju učini održivom ukidanjem emisija gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine i postane klimatski neutralan kontinent. Deo tog paketa je i Zelena agenda za Zapadni Balkan, koja ima za cilj prenošenje Zelenog dogovora na region, a takođe treba da uskladi zemlje ovog regiona sa EU politikom zaštite životne sredine i podstakne očuvanje prirode na Zapadnom Balkanu.
Ovo je bila jedna od tema dvodnevne međunarodne konferencije „Zaštita životne sredine i ekonomski rast: Iskustva iz Japana, EU i Srbije“ koja je organizovana sa ciljem podizanja svesti o životnoj sredini i istraživanja različitih iskustava ka ostvarenju održive i čiste budućnosti Srbije. Konferenciju je organizovao Centar za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC fond, uz podršku ambasade Japana u Beogradu.
– Jedna od najtežih kriza našeg doba je globalno zagrevanje koje je izazvao čovek. Ako nastavimo da se ponašamo kao do sada, veliki delovi naše planete biće nenastanjivi već 2040. godine. Dobra vest je da je na nama da preokrenemo ovaj trend, razvijamo ekonomiju bez ugljenika i tako spasemo ekosisteme od kojih zavisimo. Srbija je na početku ove misije, ali ima veliku šansu prihvatajući Zelenu agendu za Balkan. Ako se sprovede pametno, Zelena agenda može biti prilika da Srbija modernizuje svoju ekonomiju, otvori hiljade radnih mesta i ostvari napredak u okviru pregovora sa EU – izjavio je Simon Ilse, učesnik konferencije i direktor kancelarije Fondacije „Hajnrih Bel“ u Beogradu.
Zagađenje životne sredine i klimatske promene egzistencijalna su pretnja svetu, koja ne poznaje granice i s tim problemom možemo se nositi samo udruženim snagama. Sa tim u vezi, trend povećanja ekonomskog rasta, mora ići uporedo sa zaštitom životne sredine. Srbija nije izuzetak i učenje iz iskustava i primera dobrih praksi razvijenih zemalja u ovoj oblasti je od ogromnog značaja, zajednički je stav stručnjaka iz Japana, EU i Srbije. Sa ovim se slaže i Mitsuaki Harada, generalni direktor kompanije Beo čista energija.
– Za rešavanje najvažnijih ekoloških i društvenih izazova neophodno je osloniti se na iskustva koje imaju zemlje poput Japana, a koja mogu poslužiti kao vodilja i orijentacioni model kako za region tako i za Srbiju – istakao je Harada.
Imajući na umu izazove velikog zagađenja vazduha i vode koji dolaze iz različitih područja, kao što su stare industrije i termoelektrane, povećanje saobraćaja, potreba za daljom regulacijom zaštite životne sredine i manjak ekološke svesti, primer Japana, kao jedne od najjačih svetskih ekonomija je veoma relevantan, posebno kada je reč o rešavanju problema zastarelih tehnologija.
I u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU zaštita životne sredine jedno je od najvažnijih pitanja i jedno od najsloženijih i najizazovnijih poglavlja u procesu EU integracije. Iskustvo Japana može biti od pomoći Srbiji ka evropskom putu, posebno kada je reč o održivoj ekonomiji, što će istovremeno učvrstiti odnose Srbije i Japana.
