On dodaje da poruke rezolucija odlazečeg Senata SAD, usvojene povodom obeležavanja 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazumau treba razumeti slično kao i saslušanje koje je nedavno organizovano u Spoljnopolitickom komitetu Predstavnickog doma na čijem je čelu odlazeći kongresmen Eliot Engel i skreće pažnju da potrebna „visoka doza“ opreza kako u Banjaluci, tako i u Beogradu, jer bi taj konsenzus mogao politiku Zapada u značajnoj meri vratiti u okvire iz 90. godina prošlog veka.
„Bajdenova administracija će nesumnjivo slediti taj kurs, ali ostaje da se vidi koliko će pitanje BiH biti visoko postavljeno na listi spoljnopolitickih prioriteta, te koliko intenzivne pritiske prema političkim akterima u BiH i regionu će biti spremna da primenjuje“, objašnjava Starović.
Shodno procenama, tvrdi on, da bi upravo BiH mogla predstavljati polje na kojem je najlakše uspostaviti željeno saglasje SAD i kljucnih država EU, nužna je „visoka doza“ opreza kako u Banjaluci, tako i u Beogradu, jer bi taj konsenzus mogao politiku Zapada u značajnoj meri vratiti u okvire iz 90. godina prošlog veka.
„Upravo zbog toga je veoma važno da se srpski politički faktor konstruktivno postavi prema inicijativama za ustavne reforme u BiH koje će biti intenzivirane naredne godine, ne odbijajuči razgovore same po sebi, ali uz jasnu poruku da ne može biti nametanja rešenja jednom od dva entiteta ili bilo kojem od tri konstitutivna naroda u toj državi“, objašnjava Starović.
Iako nema velikih razlika u pogledima americkih demokrata i republikanaca na BiH, tvrdi on, potrebno je sačekati ishod izbora za dva člana Senata koji se održavaju 5. januara.
„Nakon toga će biti jasno koja partija kontroliše gornji dom Kongresa, te ko će konkretno voditi komitete i potkomitete relevantne za region u kojem se nalazimo“, pojašnjava Starović.
Kaže da je sada na srpskoj diplomatiji da u narednom periodu proaktivno deluje u Vašingtonu, tražeći u svim institucijama američkog političkog sistema saveznike koji prepoznaju dubinske promene na Balkanu u odnosu na period devedesetih i spremni su da u Srbiji vide partnera, a ne večitog antagonistu.
„S tim u vidu, imenovanje politički snažne i uticajne licnosti poput Marka Đurića za ambasadora u SAD predstavlja dobar potez i znak da će zvanični Beograd nastojati da izazovi koje donosi izbor nove predsedničke administracije u Vašingtonu budu prevaziđeni na što bezbolniji način“, zaključuje Starović.
Tanjug
