BEOGRAD – „Antimikrobni lekovi: rukujte pažljivo“ – ovim apelom se Svetska nedelja svesti o racionalnoj upotrebi antimikrobnih lekova (18 – 24. novembar) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije, obraća javnosti u cilju da se na globalnom nivou poveća svest o tzv. antimikrobnoj rezistenciji (otpornosti na lekove koji se koriste u lečenju infektivnih oboljenja izazvanih mikroorganizmima poput virusa, bakterija, gljivica i parazita) i promoviše pravilna upotreba ovih lekova u terapiji.
Ovogodišnji Zdravstveni izveštaj Štada grupe, u okviru koje posluje Hemofarm, ukazuje da problem antimikrobne rezistencije u smislu otpornosti na antibiotike koji se koriste u lečenju isključivo bakterijskih infekcija, zabrinjava čak 66 odsto Evropljana. Od tog broja, 23 odsto Evropljana se plaši da se trenutno ne investira dovoljno sredstava u istraživanje, dok 43 odsto veruje da se antibiotici propisuju brzopleto i prečesto.
Farmaceutska kompanija Štada i ove godine sprovela je međunarodno istraživanje u 12 zemalja (među kojima je i Srbija) na više od 24.000 ispitanika. U okviru Zdravstvenog izveštaja, Štada je ispitivala šta ljudi u Evropi misle o lečenju putem video kamere, obaveznoj vakcinaciji, genetskoj terapiji, konvencionalnoj medicini, seksu i kakav je njihov odnos prema smrti. Jedna od tema koje je istraživana bila su i saznanja građana o antibioticima i njihovom pravilnom korišćenju u lečenju.
Prema podacima do kojih je Štada ovom prilikom došla, dve trećine Evropljana netačno misli da su antibiotici lek za druge patogene – trećina (32%) misli da pomažu protiv virusa, petina (21%) veruje da se bore protiv gljivičnih infekcija, a četiri odsto bi čak uključilo antibiotike u lečenje tumora. Čak pet odsto građana pogrešno veruje da antibiotici pomažu protiv svega gore nabrojanog, dok još sedam procenata njih daje odgovor „ne znam“. Samo 43 odsto Evropljana zna da se SAMO bakterijske infekcije mogu lečiti antibioticima; stoga, više od polovine ispitanika nema jasnu predstavu o smislu pravilnog korišćenja antibiotika u lečenju bolesti. Zbog toga Štada upozorava da bi bolje znanje o odgovarajućoj upotrebi terapije antibioticima trebalo da doprinese efikasnijem lečenju.
Ono što građane Srbije i Austrije izdvaja u odnosu na ispitanike iz drugih zemalja jeste bolje poznavanje ove teme: Srbi (54%) i Austrijanci (53%) imaju natprosečno znanje o odgovarajućoj upotrebi antibiotika. Međutim, kada je reč o strahu od bakterija koje su otporne na antibiotike, građanin Srbije se boji manje nego mnogi u Evropi: 61 odsto Srba (prosek na evropskom nivou je 66) strahuje od pojave ovakvih bakterija za koje neće postojati adekvatna terapija antibiotikom.
Nedostatak informacija kada se uzimaju antibiotici
Opasan nedostatak znanja preovlađuje ne samo po pitanju toga kada je odgovarajuće da se u terapiji koriste antibiotici, već i kada je reč o pravilnoj upotrebi (kako se uzimaju): 70 odsto Evropljana zna da treba izbegavati pivo kada se uzimaju antibiotici da se ne bi umanjila efikasnost leka, ali samo 28 odsto je svesno potencijalnog uticaja sokova od citrusnog voća. Samo jedna četvrtina je svesna da bi konzumiranje mleka moglo da ima negativne efekte na dejstvo određenih antibiotika, a žene sa 29 procenata znaju više o smanjenoj delotvornosti od muškaraca kod kojih se beleži 22 procenta. Jedan od četiri ispitanika pogrešno smatra da je kafa jedno od pića koje ima štetne posledice. Ukratko, samo dva procenta Evropljana zna sve tačne odgovore.
