Vrhunac reprezentativne karijere Streljcov je dostigao 1956. godine na Olimpijskim igrama u Melburnu, kada je Sovjetski Savez osvojio zlatnu medalju, pobedivši u finalu Jugoslaviju. Na turniru Streljcov nije igrao samo finalni meč, tako da nikada nije dobio medalju (medalje su uručivane samo igračima koji su igrali finale), ali je bio jedan od najzaslužnijih za važne pobede na turniru.
Mladi fudbaler je smatran „ženskarošem”, voleo je da pije i da se zabavlja, nije voleo pravila i ograničenja. Sa svetlom kosom i frizurom poput Džejmsa Dina, Streljcov je odudarao od slike uzornog sportiste komunističkog sistema. I pored svih „mana”, Streljcov je bio uzor mladima. Do svoje dvadesete godine Eduard Streljcov je imao sve o čemu se može sanjati: talenat, novac, slavu i ljubav. On je zvezda u usponu sovjetskog fudbala. Kada se čini da se njegova sportska karijera zauvek završila, Streljcov mora ponovo da izađe na teren i dokaže da je pravi šampion koji zaslužuje svačiju ljubav.
Film koji je osvojio srca publike u Rusiji, u domaće bioskope stiže danas.
citymagazine.rs
