BEOGRAD – Na devetom izdanju filmskog festivala GoetheFEST, koji se ove godine održava od 29. oktobra do 4. novembra pod sloganom „Novo vreme, novi svet”, biće prikazano sedam filmova. Od toga, šest će imati srpsku premijeru.
Svi filmovi će biti prikazani besplatno na onlajn platformi mojoff.net i biće potom dostupni za gledanje tokom 24 sata od vremena navedenog u program u celoj Srbiji.
Festival će, u četvrtak, 29. oktobra, u 18h časova, otvoriti ostvarenje „Berlin Aleksanderplac”, nemačkog reditelja avganistanskog porekla Burhana Kurbanija. Ovaj film je nominovan u čak 11 kategorija za Nemačke filmske nagrade. Pored nagrade za najbolji igrani film, osvojio je i priznanja za najbolju mušku sporednu ulogu (Albreht Schu), kameru (Joši Hajmrat), filmsku muziku (Daša Dauenhauer) i scenografiju (Zilke Bur).
Radi se o novoj adaptaciji jednog od najznačajnijih romana nemačke moderne iz 1929. godine, „Berlin Aleksanderplac” Alfreda Deblina. U njoj autor otvara mnoga važna pitanja na temu migracija, rasizma i modernog ropstva. U ovom filmu glavni protagonista je Franc Biberkopf, afrički migrant iz Gvineje Bisao. On se obreo u berlinskom parku Hazenhajde, poznatom po dilovanju droge, i u noćima berlinskih klubova natopljenih demonskim simbolima kapitalizma.
Drugog festivalskog dana, u petak, 30. oktobra, u 18 sati, na programu je provokativni film „The trouble with being born” Sandre Folner. Ovo je film o egzistencijalnoj krizi androida Eli, koji reflektuje određeni aspekt trenutne realnosti preispitujući kategorije sećanja, identiteta i roda.
U subotu, 31. oktobra, u 18 časova, biće prikazano ostvarenje „Čas nemačkog”. U pitanju je adaptacija istoimenog romana nemačkog pisca Zigfrida Lenca u režiji Kristijana Švohova. Kao univerzalna parabola o tome šta fašizam može da učini pojedincu, porodici i zajedništvu, film je značajan za sadašnji trenutak u kome, po rečima reditelja, u nemačkom društvu cirkulišu diskriminacija i rasističke ideje. Ostvarenje “Čas nemačkog” pokreće pitanje granica obaveze lične odgovornosti.
Za prvi dan novembra, u 18 časova, rezervisano je prikazivanje filma „Audicija” rediteljke i ko-scenaristkinje Ine Vajse i grandiozne Nine Hos u glavnoj ulozi. U ovoj uzbudljivo konstruisanoj studiji karaktera, porodičnoj drami i psihološkom trileru, Ana Bronski (Nina Hos) je u mreži odnosa sa muškim protagonistima (otac, muž, ljubavnik, kolega, sin i učenik violine), u rascepu između discipline i nedostatka kontrole, potrage za savršenstvom i straha od neuspeha.
U ponedeljak, 2. novembra, u 18 sati, na programu je film „Usmeni dogovor” Ilkera Čataka. Ovo ostvarenje je osvojilo Bronzanog medveda za najbolji nemački film. U pitanju je još jedan film sa temom migracija. Na plaži turskog turističkog rizorta Nemica, pilotkinja, suočena sa dijagnozom teške bolesti, sreće žigola koji sanja o Nemačkoj. Sa scenaristom Nilsom Monom, Čatak odlučuje da poigravanjem stereotipima dozvoli proboj njene hladne i naizgled cinične fasade, uz pasaže komičnih dijaloga.
U utorak, 3. novembra, u 18 sati, biće prikazan film „Auerhaus“ Nele Leane Folmar. Smešten na jug SR Nemačke ranih 80-ih, ovo je atmosferičan film zasnovan na dirljivom, neverovatno komičnom i melanholičnom istoimenom out-of-age romanu Bova Bjerga. Ovim filmom rediteljka postavlja pitanje da li je moguće na pitak način ispričati priču o depresiji i osećaju bezizlaznosti, tako tipičnom za period puberteta.
Na završetku festivala, u sredu, 4. novembra, u 18 sati, na programu je film „Časovi persijskog“ Vadima Perelmana, kanadsko-američkog reditelja ukrajinskog porekla. Ovog puta literarni osnov leži u kratkoj priči “Erfindung einer Sprache” Volfganga Kolhazea. Inspirisan istinitim događajima, film preispituje teme sećanja, pamćenja, identiteta, povezanosti jezika i identiteta, i moći prilagođavanja. Jedan od zanimljivih elemenata filma je izmišljeni farsi jezik kome maestralnog Larsa Ajdingera uči argentinski glumac Nahuel Perez Biscayart.
GoetheFEST održava se od 2012. godine i predstavlja presek savremene nemačke kinematografije iz aktuelne godine. Program je tradicionalno okrenut nagrađivanim i najboljim ostvarenjima sa čuvenog Berlinala, jednog od najznačajnijih svetskih festivala autorskog filma.
