„Kad zagrizite u tu slatku crvenkastu voćku, u ustima nastaje eksplozija soka i sočnog mesnatog dela, a uz sve to breskva je puna hranljivih sastojaka“, kaže doktorica Keri Gans iz Shape Brain Trusta.
Breskva postoji već oko tri hiljade godina, a iz Kine su je u Evropu 1571. godine doneli Španski misionari, piše Shape.
Iz Informacionog centra „Clemson University Cooperative Extension’s Home and Garden Information Center“ (HGIC) kažu da danas postoji više od 100 različitih sorti breskve, a meso im može biti žuto, belo ili crveno. Najviše se ipak uzgajaju sorte sa slatkim žutim mesom, izbalansiranim s malo kiselosti. S druge strane, bele breskve imaju jako malo kiselosti pa su slatke gotovo kao med.
Osim po boji i ukusu breskve se međusobno razlikuju i po svojoj koštici, odnosno po tome je li mesnati deo spojen sa njom ili ne. Breskve iz raznih supermarketa najčešće nemaju bogat ukus kao one s pijace ili iz manjeg lokalnog uzgoja, a jedan od razloga za to je, kažu iz HGIC-a, što se ove prve nakon žetve mehanički četkaju kako bi se s njih uklonile suvišne dlačice.
Klix.ba
