Odmah po završetku NATO agresije pristupilo se izgradnji novog mosta. Krajem 1999. uklonjeni su ostaci starog mosta i početkom 2000. godine radnici niškog MIN-a su danonoćno radili da bi Novom Sadu obezbedili novi stalni most. Otvoren je septembra 2000. godine, neposredno pred izbore. Na otvaranju je dobio ime „Varadinska duga“, ali kasnije je ime promenjeno u Varadinski most.
Most Kraljevića Tomislava građen je od 1921. do 1928. godine na lokaciji koja je pre Prvog svetskog rata bila predviđena za gradnju stalnog mosta. Zajedno sa mostom, probijen je bulevar kojim se Novi Sad proširio do Dunava i povezao sa Petrovaradinom. Prvi put je srušen 1941. godine, kada ga je jugoslovenska vojska minirala, kasnije su ga Nemci obnovili, zatim 1944. godine srušili pri povlačenju.
1945. godine ponovo je počela je gradnja mosta. Gradila ga je grupa inženjera: Miodrag Živković, Panta Jakovljević i Sava Atanacković, a dobio je oblik proste grede po sistemu čelične rešetke. Za rad su korišćeni nemački zarobljenici koji su za nagradu po završetku mosta pušteni kućama.
Sagrađen je u rekordnom vremenu – za 160 dana, i bio je prvi stalni čelični most izgrađen posle Drugog svetskog rata u Evropi. Svečano ga je pustio u saobraćaj 20. januara 1946. godine maršal Tito čije je ime i sam most dobio. Bio je dug 344 metra.
Krajem maja 1962. godine preko njega je prešla poslednja železnička kompozicija, tako da je do rušenja služio samo za drumski saobraćaj.
RTV
Foto: RTV (Jaroslav Pap)
