„Majstori majstori, nema više majstora kakvih je bilo u Majstorima“, govori Mira Banjac sa setom u glasu i prisećajući se bardova glumišta – neponovljivog Zorana Radmilovića, Pavla Vuisića, Pepija Lakovića, Semke Sokolović-Bertok, Miće Tomića, Stojana Dečermića, Olivere i Radeta Markovića…
Boškovićeva se nadovezuje i vraća sećanja na snimajuće dane, odnosno noći, njih tačno 18, jer je film sniman bez budžeta i honorara, subotom, nedeljom, noću kada dece nije bilo u školi u Žarkovu.
„Goran Marković nas je sve okrenuo jedne prema drugima. Zaljubili smo se… Ta snimanja nažalost traju kratko, ali prijateljstva tokom njih stečena, traju večno. Neću nikad zaboraviti te noći sa Zoranom Radmilovićem, kako je pravio atmosferu… Dok sam sa Pavlom Vuisićem umela dugo da ćutim i to mi je bilo najlepše na svetu“, prisetila se glumica.
Tanjug
