Bez poljoprivredne mehanizacije, bez aplikacija o vremenskim prilikama, po julskom upeklom suncu već u zoru kretalo se na kosidbu žita. Sve se radilo ručno, bez radnog vremena. Pre svega, posao nije mogao da se zamisli bez paorskog banatskog doručka.
“Najbitnije je da ima kuvanog krompira, kuvanih jaja, to je bilo obavezno i sos od mirođije. Bilo je šunki, slanine, kobasica, kao i sira. Domaći hleb bio je obavezan“, rekla je Olga Golušin, Udruženje žena “Sloga“.
Rad na polju u vreme kada se sve obavljalo ručno nije bio nimalo lak, ali je stari način košenja ostao zaštitni znak ovog dela Vojvodine, pa zato stari žeteoci žele da ga otrgnu od zaborava.
“Jako volim stare običaje. Kosim već 50 godina, oduvek radim ručno. Ne kosim reda radi samo za jedna kolica, već uradim zaista mnogo. Naučio sam još kao mali kako treba da se kosi i kako alat da naoštrim”, rekao je Imre Tot Kiralj, Subotica.
RTV (Branislav Ugrinov)
