Vinska priča Pavla Radanovića počinje tako što ga je pokojni prijatelj preporučio za članstvo u redu vinskih vitezova Evrope, iako on do tada o vinima nije znao ama baš ništa.
Njegov otac gubi vid i upisuje kurs za somelijera, i tako Pavle postaje očev vinski Sančo Pansa, prateći ga na svim važnim sajmovima i događajima, pokatkad i sam pijuckajući ovaj božanski napitak i slušajući razne priče, iako je do tada preferirao pivo. A priča je mnogo. Danas je Pavle vrsni poznavalac ovog „tečnog poljupca“, a osim što je somelijer, osnivač je Agencije „Vinski putevi“, koja ima za cilj promovisanje vinskog turizma i širenje vinske kulture, vrlo uspešno.
–I pored upozorenja da je vino kod nas nepoznanica, jer ljudi rađe hrle rakiji i utehu traže u pivu, dokazao sam da greše i da je Srbija odlično podneblje za ovu vrstu turizma.
Šta je to tako očaravajuće u vinu da se rodila čitava filozofija oko njega?
–Reče mi jedan čovek: „Tek kada probaš prvih 1 500 boca, bićeš na početku.“ Tako ni sam nisam shvatao vinsku filozofiju. Danas, nakon konzumiranih 2.000 etiketa, mogu vam potvrditi da je, u odnosu na druga pića, ono jedino u kojem može da se uživa u harmoniiji. Ono je uzvišeno. Ono je živa stvar.
Koje je onda najbolje, po vašem izboru?
–Strastveni sam zagovornik autohtonih sorti, jer su to blaga Srbije i ne postoje nigde na svetu u tom obliku i tom obimu!
Koji deo Srbije je najbolji za uzgajanje vinove loze?
–Mi imamo idilično podneblje; od Subotice, koja ima dobar broj sunčanih dana, do Fruške gore…Znate li da su se dve dinastije kod nas bavile proizvodnjom vina – vinarija Obrenović i kraljevska vinarija, zadužbina Kralja Petra I Karađorđevića na Oplencu. To je istorija.
Koliko vino dugo može da stoji?
–Prijatelj vina je vreme, ukoliko se adekvatno čuva – položeno, u mraku, u podrumu – crvena mogu i nekoliko decenija trajati.
Otkrijte nam razliku između enologa i somelijera?
–Somelijer se bavi vinom od momenta flaširanja do iznošenja pred krajnjeg konzumenta, brendiranjem, marketingom, prodajom, uparivanjem hrane i vina, servisom, negujući ih i čuvajući ih. Enolog se bavi vinom s tehnološkog aspekta.
Koliko je važno upariti hranu s vinom?
–Izuzetno. Zbog užitka konzumiranja. Jaka crvena vina ne idu sa suhomesnatim, slanim proizvodima, jer se dobija metalni ukus u ustima, masna hrana uparuje se sa suvim vinima, sa malo izraženijim kiselinama, dok punija vina uklapamo sa stekovima.
Gaje li Novosađani vinsku kulturu?
–Zahvaljujući Udruženju somelijera Vojvodine, da.
Koliko cena diktira kvalitet?
–Postoje odlična vina koja ne staju mnogo. I ono od 300 dinara zavređuje pažnju. Baš na jednoj slepoj degustaciji se dogodilo da je srpsko vino iz Subotice potuklo jedno od najčuvenijih australijskih vina, koje su degustirali eminentni poznavaoci i vinski stručnjaci. Svako treba da nađe svoje vino koje je prijazno njegovim nepcima i da u njemu uživa.
autor: Nikea Vučetić
