„Tela isključivo muškaraca bila su poređana jedno uz drugo. Bila je tu čak i jedna odrubljena glava. Mučno je izgledalo“, naveo je Žirar.
Predstavili su vojnički sukob kao masakr civila, rekao je čuveni reporter Figaroa i dodao da je bio iznenađen što unaokolo nije bilo praznih čaura, da je video i rovove oko sela, ali da im je u početku poverovao.
„Albanski separatisti su bili veoma lukavi, shvatili su da se zapad oseća odgovornim za ono što se dogodilo u Srebrenici. A situacija je bila različita na Kosmetu su u opasnosti bili Srbi“.
Na pitanje kako je saznao istinu, Žirar je zaslugu za otkrivanje istine pripisao dopisniku Monda i dvojici kamermana Asošijeted presa, kao i svedočanstvima koja je skupio.
„Shvatio sam da je veče posle akcije bilo mirno i da su stanovnici koji su tu ostali bili prisutni kada su policajci ušli u selo. Srbi nisu imali šta da kriju, sami su obavestili novinare o uspehu antiterorističke operacije“, istakao je Žirar.
On je objasnio kako se u svom članku u Figarou zapitao nije li šef OEBS Vilijam Voker požurio sa zaključcima i da mu je posle tog teksta zabranjen ulaz u sedište OEBS u Prištini.
Istakao je i to kako je Voker odmah osudio Srbe, i opisao njegov dolazak u Račak i razgovor sa liderima OVK.
„Došao je u Račak tek u subotu, zatim je dugo razgovarao sa liderima OVK potom je direktno otišao u Prištinu na konferenciju za novinare gde je ponovio optužbe protiv Srba. Da je hteo dobro da radi posao posmatrača, otišao bi prethodno u policijsku stanicu u Štimlje da čuje i srpsku stranu“, rekao je Žirar.
Naveo je i konstataciju koju je čuo od nekoliko pripadnika OEBS o Vokerovoj antisrpskoj orijentaciji i jednostavnom traženju povoda za rat protiv Srbije.
Prema njegovim rečima, Vokerov pomoćnik Gabrijel Keler je rekao kako je on zabranio da se u sedište OEBS u Beču dostavi izveštaj u kome je zaključeno da su za trećinu nasilnih smrti Albanaca krivi Srbi, a za dve trećine sami Albanci.
Žirar je opisao svedočanstva srpskih žitelja u Dečanima, i naveo intervjue sa tamošnjim poslednjim srpskim žiteljima koji su svedočili o spaljenim imanjima, pretnjama i proterivanjima.
Na pitanje o njegovom doprinosu u spasavanju beogradskih mostova 1999. godine, ispričao je da se tokom bombardovanja nalazio u prestonici Srbije, da je posle rušenja novosadskih mostova bio zgrožen i da je tom prilikom pitao svog prijatelja Dominika de Vilpena, tadašnjeg generalnog sekretara Jelisejske palate, kada će zaustaviti ludilo Veslija Klarka.
„Sledećeg dana predsednik (Francuske Žak) Širak je stavio veto na bombardovanje beogradskih mostova“, zaključio je čuveni francuski reporter.
