„To je takozvani treći zakon o restituciji koji mi primenjujemo a ukupno je podneto preko 3.00 zahteva. Značajan deo imovine je već vraćen u roku za podnošenje zahteva tako očekujemo da u narednih godinu dana donesemo sve odluke, i da naš posao na sprovođenju ovog zakona završimo“, kaže Sekulić.
Najviše, 803 zahteva, podnela je beogradska Jevrejska opština, a sledi novosadska sa 381 zahtevom, dok su po preko stotinu zahteva podnele i Jevrejske opštine Zrenjanin, Pančevo i Subotica a po nekoliko desetina podnele su opštine Kikinda, Sombor i Niš, a imovinu žrtava Holokausta koji nemaju živih naslednika traži i Jevrejska opština Zemun.
„Broj podnetih zahteva je bio iznad očekivanog. Mi smo od početka pomagali Jevrejskim opštinama kako da podnose zahteve a veliki broj zahteva je morao biti odbijen zbog toga što su podnošeni u odnosu na imovinu koja je danas u privatnoj svojini ili ne postoji. Za ono što je bilo moguće vratiti u naturi mi smo vrlo brzo donosili odluke, ta imovina je jako vredna“, rekao je Sekulić.
Tanjug
