NOVI SAD – Svi mi bismo želeli glatku i nežnu kožu, no koliko zaista nas uspe da je održi mekom, svilenkastom i baršunastom kupujući proizvode s neproverenim hemikalijama, parfemisane, gde često ni ne čitamo sadržaj i ne znamo šta zapravo stavljamo na sebe. Ovom logikom vodila se i bivša novinarka Nataša Knežić, koja je napustila posao s perom u ruci i kročila u svoju kuhinju kako bi „zakuvala“ prvi sapun.
-Dugo sam istraživala te divne sapune i čitala literaturu o njima. Ako su ih naše bake mogle praviti, zašto ne bih i ja pokušala. To vam je nešto poput pravljenja kolača.
Ali, niste se zadržali samo na sapunima.
-Potom sam proširila dijapazon svojih proizvoda, i sada radim program za muškarce, naročito proizvode nakon brijanja, za osetljivu bradu, krem dezodoranse, razna ulja, pogotovo su najprodavanija ona za umorne noge, tonike za lice, balzame za usta, kreme za ekceme, univerzalne kreme…
Ukrasni, poput kolačića, sapuni deluju kao da bi se mogli slatko smazati, ali otkrivamo da sadrže kokosovo, maslinovo i palmino ulje, etarska ulja, bez veštačkih i alergenih dodataka, kao što su citrus, menta, ši puter ili aktivni ugalj za problematičnu kožu. I sve to Nataša sprema sama u svojoj radionici. Zanimao nas je postupak spravljenja.
-Zavisi da li je hladni ili topli postupak u pitanju. Natrijum-soda i voda se mešaju na određenim temperaturama, muti se štapnim mikserom, dodaju se neophodni sastojci, izliva se sve u kalupe pa se čeka jedno vreme da odstoji. Postupak se radi iz nekoliko etapa i sve zavisi šta je u pitanju. Kod sapuna je najveći problem vreme jer njima treba da sazru.
Mladi Novosađani su, prema rečima sagovornice, svesni benefita prirodne kozmetike i sve češće pazare njene handmade sitnice, lepo upakovane, za sebe ili noseći na poklon u inostranstvo, znajući da se tamo daleko više cene.
Borimo se da jedemo zdravu hranu, a zašto nam onda i ostali preparati nisu prirodnog porekla? Naročito oni koje utrljavamo u kožu.
Razgovarala: Nikea Vučetić
