NOVI SAD -Uvereni da je Event manager sve popularnije zanimanje kojem se okreću mnogi, u želji da se bave organizacijom i realizovanjem događaja, pronalazimo Jelenu Jovičić- jednu od najboljih u Novom Sadu u ovoj oblasti, tragajući za odgovorima na pitanja koje su to veštine neophodne kako bi se sve držalo pod kontrolom, koliko je stresno biti „dama iz senke“ na svim velikim gradskim događajima, konferencijama, festivalima, izložbama i budno motriti na svoj tim. Uvek doterana i nasmejana, sa šeširom na glavi, dok na mejlove odgovara brzinom svetlosti, otkrivamo da Jelena radi i kao PR događaja, Community manager, a ujedno je i urednica portala Novosadska hronika.
Četiri zahtevna posla u tvojim rukama su! Kako si uopšte postala lider na koga svi mogu da se oslone?
–Nisam ni sanjala da ću završiti u ovoj branši. Moja strast je pozorište, odrasla sam u amaterskom teatru u Rumi, ali kako to život već nametne, ne uspevajući da upišem glumu, nakon završenih studija novinarstva, kratko sam radila na radiju i kao spiker i kao DJ, a u međuvremenu sam upisala master komunikologije, fali mi samo završni rad, kojem bi se najviše tata radovao. Potom sam dugo vodila portale u prestižnoj medijskoj kući, onda društvene mreže i promocije, da bih, nakon niza godina rada, postala Event manager.
Zvuči uzbudljivo, krije li se iza tog posla zapravo jedna mašinerija?
–Ubaciš se u mašinu i ne znaš da iskočiš iz nje. Ne znaš kad je dosta. Nemaš radno vreme, budan si i noću, nekada konferencija traje ceo dan, pa ga provedeš na nogama i u komunikaciji, a nekada se dese nepredviđene situacije pa nastojiš da ih otkloniš tako da niko ne primeti, pregovaraš s klijentima, koordiniraš između zaposlenih, kao i s predstavnicima medija. Koliko je divan posao, toliko je zahtevan i stresan. Srećom, ekipa ljudi s kojima radim su kroz posao postali i moji prijatelji, tako da je sve lakše uz njih.
Viđamo te na svim značajnijim gradskim događajima, ali ti nikad nisi za govornicom ili u centru pažnje. Uvek vladaš iza nekog paravana, zida, skrivenog kutka, zbog čega si ljudima prava enigma.
–Odatle najbolje snimam golim okom i držim sve pod kontrolom. Moja firma CMC organizuje skupove od društvene važnosti, koji se pamte, s velikim brojem ljudi, značajnih imena, i stoga sve mora biti „pod konac“. Godišnje organizujemo preko 50 manifestacija, vodim 25 FB naloga, a pored ostala tri posla, mislim da sam sasvim dovoljno prisutna u medijima. U senci sam samo onda kada obavljam posao koji se odnosi na organizaciju događaja.
Koji događaj je tvoj najomiljeniji?
–Oktoberfest, jer je kompletno muzički kreiran i s kvalitetnim bendovima. Već ga uveliko pripremamo, ikao je februar mesec i pozivamo vas da nas posetite 18. i 19. oktobra!
Od toliko poznatih imena s javne scene, koga bi izdvojila da je na tebe ostavio najupečatljiviji utisak?
–Olja Bećković. Žena oduševljava. Upoznala sam ljude u protokolima ambasadora, koji su toliki profesionalci i maheri svog posla, do neverovatnosti. Nerviraju me oni koji ne obavljaju svoj posao, Perfekcionista sam.
Pohvalno je da ste organizovali gomilu humanitarnih akcija.
–Svake godine posećujemo Dečije selo u Sremskoj Kamenici, dom u Veterniku za decu ometenu u razvoju, Dom na Limanu za stara lica, Dom za beskućnike u Futogu, i obećavamo da će takvih akcija biti još više.
Kako ostaneš smirena ako ne radi mikrofon, propadne bina, ne pojavi se bitan gost ili se dogode nepredviđene tehničke greške?
–Emotivno sve preživljavam, desi se i da zaplačem, ali iskustvom neke stvari počnu manje da nerviraju, te je važno selektovati. Pribranost i smirenost su takođe vrlo bitne veštine. Odgovornost je ključna stavka, kao i predviđanje potencijalnih problema, proaktivno delovanje, komunikacija sa različitim profilima ljudi, ali ja odista volim ovaj posao i možda če zvučati ludo, ali ništa mi nije teško!
Očigledno ti multitasking ne manjka. No, zašto si baš ti kapetan broda koji je uplovio u vode ovog zanimanja?
–Zato što sam u određenim segmentima svog rada bila spremna da činim i stvari koje ne volim i koji nisu u opisu mog posla. Ako treba da se motaju kablovi ili kucka čekićem jer je hitno, ja sam to činila bez pogovora! Jednog momenta dajem izjavu za TV, a već drugog možete me videti kako vučem kofu vode ili kitim i heftam nešto na sred centra grada gde se odigrava događaj, ako je to potrebno.
Ostala je nepoznanica kako Jelena balansira, poput žonglera u cirkusu, sa svoja četiri posla, jer je sa intervjua otrčala da proveri da li sve štima na Festivalu Ljubavi koji se održava u centru grada, a već sutradan smo je zatekli na drugom mestu kako s jednakom odgovornošću obavlja dužnost. I kada pomislismo da nas nije ni primetila, Jelena, poput špijuna, dokaže da nismo u pravu i da njene oči baš sve vide!
Autor: Nikea Vučetić
