Ocenjeno je da je jezik važan, ne samo za razumevanje među ljudima, već i za razvoj međusobne tolerancije i očuvanje kulture i tradicije jednog naroda.
„Bitno je negovati maternji jezik ne samo na Filozofskom fakultetu i Univerzitetu, već i celoj Vojvodini i Srbiji. On je jezik tolerancije, socijalnog identiteta, kulturologije i međusobnog razumevanja i interakcije. Filozofski fakultet je jedna od retkih obrazovnih ustanova u Evropi, gde se nastava odvija na pet jezika – srpski, slovački, mađarski, rumunski i rusinski. Oni, kojima to nisu maternji jezik, mogu slušati kao fakultativni jezik na svojim studijskim grupama“, izjavio je za Tanjug Tomislav Bukatarević, iz Centra za jezike.
Jedan od jezika na kojem se odvija nastava jeste i rumunski, a Katedra, potom i Odsek za rumunski jezik postoji od 1981. godine na Filozofskom fakultetu.
„Rumunski kao književni jezik se čuva u institucijama i gradskim sredinama, dok u seoskim sredinama ljudi najviše pričaju banatskim narečjem. To jeste dovoljno da bismo se kao narod, koji na ovim prostorima živi nekoliko vekova, ali veoma je važno što i naši studenti nastavu mogu da slušaju na svom maternjem jeziku“, kaže Rodika Ursulesku Miličić, profesor na Katedri za rumunistiku.
Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, kažu profesori, prate savremeno stanje i razvoj jezika.
„Osnovni cilj nam je da upoznamo studente sa osnovnim normama satndardnog jezika, ali i da razvijaju kulturu slušanja, mišljenja, verbalne komunikacije i da ih naučimo opštoj lingvističkoj kulturi“, kaže Nataša Kiš, vanredni profesor na Katedri za srpski jezik.
RTV
