Na prodor Kine u ovaj deo sveta, na putu ka EU, uključujući i Srbiju, Brisel i Vašington gledaju sa velikom rezervom, a strah od ozbiljnog takmaca koji im se značajno približava pretočen je poslednjih par godina u upozorenja o navodno prljavim tehnologijama, iskorišćavanju jeftine radne snage, te nedovoljno transparentnim tenderima.
Pojas i put je je, međutim, stigao do Evrope, u toj inicijativi trenutno učestvuje ili je zainteresovano za učešće 67 zemalja koje stvaraju trećinu svetskog BDP-a, a pitanje na koje nema odgovora je kako je Srbija, odnosno njen predsednik Aleksandar Vučić uspeo da obezbedi da Kina upravo sa našom zemljom u okviru inicijative Pojas i put dogovori najviše projekata od ukupno planiranih investicija u okviru inicijative u vrednosti od skoro bilion, odnosno hiljadu milijardi dolara.
Samo tokom prošle godine sa Kinom su potpisani projekti vredni oko tri milijarde dolara. Kinezi u Srbiji grade autoputeve, pruge, mostove, energetske i druge infrastrukturne objekte, kao i fabrike, a dogovorena je i izgradnja velikih industrijsko-tehnoloških parkova. Takođe su i strateški partneri i imaju velike investicije u srpsku privredu, uključujući najveće i najproblematičnije godinama – RTB Bor i Železaru Smederevo.
Predsednik Kine Si Đinping je na otvaranju Samita Pojas i put u Pekingu u maju 2017. najavio 113 milijardi evra za različite projekte na Novom putu svile, a samo Razvojna banka Kine je već predvidela da odobri 800 milijardi evra investicija za 900 projekata, podsećaju za Tanjug u Privrednoj komori Srbije. Put svile predstavlja globalni projekat koji je predstavlja veliku razvojnu šansu za sve zemlje na njegovoj trasi, rekla je savetnica u Sektoru za međunarodne ekonomske odnose PKS Ivana Bajić.
Tanjug
