VOJVODINA – U Vojvodini, u Južnoj Bačkoj, nalazi se seoce Gardinovci, poznato po Krčedinskoj adi, sa jedva hiljadu i nešto stanovnika, od kojih su svi čuli za veliku porodicu Krstić – ljubazne domaćine koji vas dočekaju s osmehom, bili vi najavljeni ili ne, negujući tradicionalne vrednosti, vedar duh, uživajući u malim stvarima, a koju čine mama Matea, junakinja priče, suprug Bora i deca Uroš (5), Katarina (4) i Laza (2).
Gazdarica Matea uvodi nas u svoj čarobni svet u kojem, kao grafička dizajnerka, oslikava raznorazne motive po zidovima. Talentovana, vesela, pričljiva, ova kreativna mama priča nam o svojim počecima.
–Išla sam u umetničku školu „Bogdan Šuput“ kada je profesor crtanja i slikanja Velibor Petrović primetio moj talenat i želju da napredujem, predloživši mi da na Sajmu obrazovanja predstavljam našu školu. Ujedno, moj suprug, koji je oduvek verovao u mene, mrzeo je što radim u fast food-u, smatrajući da zaslužujem više i da moj talenat ne sme propadati međ pljeskavicama.
- Kada si počela da oslikavaš murale?
–Kada su naši kumovi otvorili kafić i dali mi potpuno poverenje da „žvrljam“ po njihovim sveže okrečenim zidovima. To je bio pun pogodak! Ali, ujedno i velika trema, ogromna odgovornost i neverovatan izazov! Uzimam četkicu u ruke, boje, bebu u „kengura“ i počinjem da se igram. Naravno, sada su svi oduševljeni kada uđu u lokal i često pitaju da li su to tapete.
- Kako nastaju tvoji radovi?
–Moja mašta nema granice! Nemam viziju unapred, ne planiram, moja dela nastaju na licu mesta i to se pokazalo najboljim rešenjem! Inspiracije mi ne manjka, glava mi je puna kojekakvih ideja, naročito u momentu dok stvaram!
- Na kojim mestima si sve oslikavala?
–Po vrtićima, kafićima, restoranima, u auto-servisu, dečijim sobama, radnjama…
- Da li radiš samo na zidu?
–I na plastici, metalu, drvetu, platnu- daj mi kakvu god podlogu želiš i ja ću ti napraviti priču!
- Iz gradskog života pobegli ste na selo?
–Bukvalno pobegli! Stvorili smo svoj mini kutak za užitak. Hranimo se srećom, osmesima naše dece, doručkujemo ljubav, ručamo poštovanje, večeramo ljubav, a užinamo poverenje. Tako nekako. A klinci…Klinci su bosi, prljavi, pocepani, blatnjavi, oguljenih kolena, i najvažnije – radosni! Isključimo telefon, kompjuter, televizor, igramo se u dvorištu, pečem paprike, ajvar, mesim hleb, kuvam domaći pekmez, i živim život onako kako sam ga zamislila! Ja sam ti jedna savršeno nesavršena mama!
- Ljubav je definitivno vaš pokretač?
–Ljubav je motivacija, inspiracija, pokretač! Ništa ne bih uspela bez supruga Bore i naše porodice, lepše nego one s reklama, i znam da bismo zajedno mogli na kraj sveta! A Gardinovci su vam otprilike tu -šaljivo i veselo objašnjava umetnica Matea, nesvakidašnja, a opet mila i draga, puna topline, prema porodici, ljudima i umetnosti.
Dok šetate pa zapazite privlačan izlog nekog lokala, pomislite da je možda baš po tom staklu žvrljala Tea, sa stomakom do zuba ili s bebom u rukama, dok joj je suprug, verni pratilac, pridržavao merdevine da ne padne. Jer, eto, tako funkcionišu Krstići.
Autor: Nikea Vučetić
