Epilog tog vremena i te istrajne borbe, dodao je on, je Velika narodna skupština održana u Novom Sadu, kada su pobedila načela jednakosti i ravnopravnosti.
U tom vremenu, kako je podsetio predsednik Mirović, nije bilo ni jednog vojvođanskog Srbina, bio on političar, sveštenik, pesnik ili ratar, koji nije bio deo tog teškog i mnoštvom žrtava obeleženog nacionalnog pregnuća.
„Slavićemo ovaj veliki jubilej dostojanstveno, ne kao pobedu bilo koga nad bilo kime, već kao pobedu slobode. Ovo je prilika i da se odužimo svima onima koji su utkali sebe u slobodu naše zemlje“, rekao je predsednik Mirović.
U ime Odbora za organizaciju proslave stogodišnjice prisajedinjenja vojvođanskih oblasti Kraljevini Srbiji, predsednik Mirović zahvalio je Matici srpskoj što se priključila obeležavanju ovog jubileja, te dodao da će Pokrajinska vlada doprineti osvetljavanju tog dela naše istorije nizom događaja 24. i 25 novembra, kada se i navršava 100 godina od prisajedinjenja i završetka Velikog rata.
Između ostalog, kako je naveo, biće otvoren Muzej prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji i otkriven spomenik kralju Petru Prvom Karađorđeviću u Novom Sadu, a u Srpskom narodnom pozorištu biće premijerno izvedena predstava „Svetozar“, po tekstu Milovana Vitezovića.
„Posle 1938. godine, kada je obeležena dvadeseta godišnjica prisajedinjenja, mi na ovako sveobuhvatan način nismo obeležavali taj jubilej i siguran sam da ćemo to ove godine učiniti dostojno“, istakao je predsednik Pokrajinske vlade.
„Ideja Matice srpske je da ovim naučnim skupom osvetli period naše istorije od 1848. do 1918. godine, kako kroz političke procese i položaj srpskog naroda u Habzburškom carstvu, tako i kroz sva tadašnja dešavanja u oblasti kulture, kako bismo sačuvali od zaborava taj važan deo srpske istorije“, izjavio je predsednik Matice srpske, Dragan Stanić.
„Naš zadatak je da blagosloveno nasleđe poštujemo i umnožavamo na radost našeg naroda“, rekao je vladika bački dr Irinej.
